HR - Ljudski Resursi - Srbija

Studija pokazala da se posao najbrže obavlja kada nisu postavljeni rokovi

Naime, da bi proučili efekat dužine roka na završetak zadatka, istraživači sa Univerziteta Otago i Univerziteta Mackuarie pozvali su oko 3.300 Novozelanđana da odgovore na petominutnu onlajn anketu.

Istraživači su jednoj grupi postavili rok od sedam dana da odgovori na pitanja, drugoj grupi je postavljen rok od mesec dana, dok treća grupa uopšte nije imala vremensko ograničenje za obavljanje ovog zadatka.

Nagrada za popunjavanje ankete bila je sedam dolara koje bi se dalje prosleđivale u dobrotvorne svrhe.

Rezultati studije su pokazali da je stopa završetka bila najniža i najsporija za učesnike kojima je dat rok od mesec dana za popunjavanje ankete. Za one kojima je postavljen rok od sedam dana, stopa završetka bila je daleko veća i brža.

Iznenađujuće je da je grupa kojoj uopšte nije postavljen rok zapravo popunila najviše anketa. Takođe, ova grupa je ispunila najveći broj upitnika u prva tri dana u odnosu na ostale dve grupe.

Jedan od autora studije, Maroš Servatka, rekao je da dug rok šalje poruku ljudima da zadatak nije hitan, dok kratak rok čini da on izgleda suprotno, zbog čega će mu ljudi dati prioritet.

Međutim, kada nema roka – hitnost se podrazumeva. To ljudima odaje utisak da bi zadatak trebalo što pre završiti, dodao je Servatka.

Dug rok takođe čini ljude sklonijim da odlažu zadatak.

Servatka je objasnio da ako neko odloži zadatak jednom, može ga odlagati iznova i iznova, a možda i potpuno zaboravi na njega.

Razumevanje uticaja rokova moglo bi biti korisno za ankete i dobrotvorne organizacije, napisali su istraživači - a takođe i za posao i naš svakodnevni život!